Informativni internet portal Rume | www.grad-ruma.net

O slikarstvu Slavka Vorkapića: Tijana Palkovljević, istoričar umetnosti (II deo)

Nezadovoljan životom u Evropi i podstaknut idejom da je Amerika „Atina“ moderne umetnosti, Slavko Vorkapić napušta Pariz. U Americi prolazi kroz teške situacije, radi razne poslove ali ne odustaje od slikarstva. U jednom kratkom periodu 1921. godine ispisuje pasoše u Konzulatu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u San Francisku.

 

O slikarstvu Slavka Vorkapića: Tijana Palkovljević, istoričar umetnosti (II deo)

 

Tada nastaje portret Jovana Ekerovića, službenika konzulata, koji pokazuje da je Vorkapić u crtanju portreta umeo da savremenim likovnim jezikom prikaže zadati lik i ostvari psihološki izraz. Boreći se za svoje mesto pod suncem u svetu filmske industrije Vorkapić je nastavio da se bavi slikarstvom. Mahom je slikao portrete poznatih ličnosti i izlagao ih u izlogu fotografske radnje u kojoj je radio. Upravo portretima uspeo je da se probije u svet filma u kome je obilato nastavio da primenjuje svoje slikarske veštine. „Naročito je čuven kao portretista. Svi takoreći filmski starovi i zvezde u Holivudu imaju portrete koje je Slavko radio“, zapisao je njegov brat. O slikarstvu Slavka Vorkapića iz američkog perioda sačuvalo se malo podataka. Slike i crteži koji se datuju u taj period odišu velikom raznolikošću. Pored crteža koji se odlikuju svedenošću poteza i jednostavnošću linije, značajno mesto imaju kompozicije koje odišu duhom simbolizma. Takav je npr. crtež Drvo, koji kao da ilustruje samog Vorkapića. Na obali mora, usred stenja i kamenja raste drvo bogate krošnje povijene pod udarom vetra. Simbolističkim duhom odišu kompozicije Atlantida i Mesečeva mena, pokazujući da Vorkapić odlično vlada kompozicijom. O popularnosti Vorkapićevih simbolističkih kompozicija najbolje svedoči izjava Vere Gregović, koja pišući o svom stvaralaštvu, iznosi da se pod uticajem Slavka Vorkapića „okrenula simbolizmu u umetnosti“. Dijana i njene nimfe, kompozicija klasične sadržine, potkrepljuje tvrdnju Ranka Vorkapića da je Slavko u Americi bio smatran za osnivača neoklasicističke škole. I temom, i obradom ova slika to potvrđuje. Nažalost stoji kao usamljeni primer tih težnji.


Iz američkog perioda zanimljivi su i neki portreti koji pokazuju da je Vorkapić odlično znao da se prilagodi ukusu publike: Gospođica Fani Seovil, Amerikanka i Ženski portret u profilu, odišu duhom epohe. Najzanimljiviji od njih je portret Amerikanke, izveden u kubističkom maniru, koji je reprodukovan u časopisu La Report sa natpisom da je to jedna od dve slike Slavka Vorkapića koja treba da se pošalje u Beograd radi izlaganja na izložbi. Nažalost, portret nikada, osim kao fotografija, nije stigao do nas. Savremenici navode da je Slavko Vorkapić u Americi bio osnivač slikarske škole ali ni o tome ne postoje detaljniji podaci.


Po tvrdnjama Ranka Vorkapića i Boška Tokina, Slavko Vorkapić je u Americi nastavio da izlaže. Njegov brat kaže: „Eto, baš ovog proleća, izlaže veliki broj svojih najnovijih radova u Los Anđelesu i San Francisku, a pisao mi je i to, da će u skoroj buduđnosti doći i ovamo, da poseti stari kraj, pak će tom prilikom i prirediti ovde izložbu svojih novih radova“. Do te obećane izložbe nije došlo ni tada, ni kasnije pedesetih godina kada je Slavko Vorkapić počeo da dolazi u domovinu.


Angažovanje na filmu i predavanja o filmskoj umetnosti udaljili su Slavka Vorkapića od slikarstva. Sudeći po nekim crtežima kasnijeg datuma izvesno je da je povremeno uzimao olovku i crtao kompozicije manjih dimenzija, ali se nikada više nije u potpunosti posvećivao slikarstvu. Upravo toj grupi crteža pripada pet originalnih radova koji se čuvaju u Arhivu Jugoslovenske kinoteke i dva crteža iz Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici. Zanimljiv rad iz tih godina je njegov jedini Autoportret iz 1933. godine. Energičnim potezom linije, strogošću lika i prodornošću pogleda Vorkapić je sebe prikazao kao uspešnog čoveka daleko zagledanog u budućnost. Nažalost, njegova budućnost nije bilo slikarstvo već film u kome je uspeo da ostvari vrhunske rezultate i postane svetski priznat filmski stvaralac.


Slikarski opus Slavka Vorkapića predstavlja zanimljivu celinu. On pokazuje kako se, prolazeći kroz različite škole i umetničke sredine, razvijao i formirao jedan umetnik. Slavko Vorkapić je bio nesumnjivi slikarski talenat i svojim kvalitetima uspevao je da se probije u sam vrh svake umetničke sredine, bez obzira da li je to bilo u Zemunu, Parizu ili Los Anđelesu. Upravo u tome leži najveća vrednost njegovog slikarskog opusa.


Ova studija o slikastvu Slavka Vorkapića napisana je sa željom da se ukaže na nedovoljno poznati slikarski opus koji je ovaj svetski priznati filmski stručnjak ostavio za sobom. O pravim vrednostima njegovog slikarstva biće moguće govoriti tek kada se, negde u svetu, pronađu njegova skrivena dela. Do tada ostaje izvesno da je Slavko Vorkapić pored toga što je bio majstor celuloidne trake, bio i odličan poznavalac tajni slikarskog zanata.



s8

twn Are you sure that you want to switch to desktop version?