Informativni internet portal Rume | www.grad-ruma.net

Da li je baš tolika vremenska nepogoda?

Proteklih par dana svedoci smo, po ko zna koji put, vremenskih nepogoda i nemilosrdnosti prirode koju niti pokušavamo da razumemo niti za nju imamo sluha.

Da li je baš tolika vremenska nepogoda?


Vesti koje dolaze iz Vojvodine o zavejanosti putnih pravaca usled jakih vetrova i snežnih nanosa ponavljaju se iz godine u godinu.

Kada pogledamo druge države koje se bore sa istim ovim problemima uz mnogostruko veće količine snežnih padavina, vrlo lako dolazimo do zaključka da se cela stvar preuveličava zbog nedostatka inicijative i volje države da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

Jednim jedinim pogledom kroz prozor svog stana mnogi od nas su se zapitali kako je moguće da postoje neprohodni putni pravci u ravnici na kojima su ljudi zavejani u svojim automobilima, kada je ove zime palo svega nekoliko centimetara snega?

Odgovor je jednostavan - nedostaju snegozaštitni pojasevi.

Odbrana ugroženih deonica ovim vidom zaštite nemerljiva je ukoliko uzmemo u obzir da se snegozaštitnim pojasevima jačina dominantnog vetra redukuje na razdaljini od nekoliko desetina visina samog pojasa. Investicija u pojaseve mala je ako na jednu stranu tasa stavimo pojas i cenu njegovog podizanja i održavanja, a na drugu zatvaranje saobraćajnica, škola, vanredne situacije i najvrednije od svega - ljudske živote.

Snegozaštitni pojasevi sade se upravno na pravac duvanja dominantnog vetra od pet pa na više redova i ove žive "konstrukcije" uspešno sprečavaju snežne nanose i smanjuju snagu vetra na minimum.

Primera radi, snegozaštitni pojas od recimo 10 redova na deonici dužine 200 metara okvirno bi koštao oko 10.000 evra zajedno sa sadnicama, izvođenjem radova, zaštitnom ogradom i redovnim održavanjem. Sa druge strane, imamo obustavljen saobraćaj, zavejane kolone automobila, organizovane akcije spašavanja, obustavljanje nastave, upotrebu teške mehanizacije, pa čak i ljudske žrtve.

Najbolji primer uspešnosti snegozaštitnih pojaseva i njihovog učinka jeste šuma na ulazu u Beograd iz pravca Šida kod "DIS marketa" gde je put uvek prohodan i ne oseti se veći uticaj snega i vetra.

Pored snegozaštitnih pojaseva moguće je zaštititi saobraćajnice i drugim vidovima zaštite, recimo protivsnežnim ogradama, kroz čiju investiciju bismo imali višestruku korist, ali kako je Vojvodina označena kao region sa najmanjom pošumljenošću u celoj Evropi sadnja snegozaštitnih pojaseva doprinela bi, pored svih svojih prednosti i ovoj statistici i planu regionalnog razvoja Vojvodine kojim se teži podizanju šumovitosti sa 6 na 16% u narednih nekoliko godina.

Pitam se samo kako bi taj tenk spasavao u Japanu?!


s8

twn Are you sure that you want to switch to desktop version?