Informativni internet portal Rume | www.grad-ruma.net

Što manje mesa jedemo, planeta je čistija

Za proizvodnju pola kilograma mesa u atmosferu se emituje gasova koji stvaraju efekat staklene bašte koliko proizvede i vožnja kolima na nekoliko desetina kilometara.

 

Što manje mesa jedemo, planeta je čistija


Da bi se dobio kotlet od mesa, težak 225 grama, meso je neophodno samleti, posoliti, zabiberiti, dodati nešto sečenog luka, što izbacuje u atmosferu isto toliko gasova koji stvaraju efekat staklene bašte koliko i vožnja kolima 16 kilometara.


Poljoprivreda ugrožava čovekovu sredinu ništa manje od energetike i transporta, upozoravju eksperti Ujedinjenih nacija. U stočarstvu ima nekoliko činilaca koji škode klimi. Životinje jedu ogromne količine biljki, koje bi potencijalno mogle da apsorbuju ugljen dioksid. Pored toga, tu je i metan, koji se emituje kao rezultat životne aktivnosti kopitara.


Ukusno jelo skupo košta, a u cenu spada i stanje životne sredine... Na Novom Zelandu stočarstvo je glavni izvor emisija gasova u atmosferu, koji vode efektu staklene bašte, navode ruski mediji.


Što je veće populacija, više se proizvode hamburgeri. Zato ljudi koji smanjuju količinu mesa u svom jelovniku, doprinose očuvanju životne sredine. Ljudi, u principu, jedu više mesa nego što je potrebno ljudskom organizmu.


Izbalansirana ishrana sa manjom količinom mesa automatski bi vodila manjem utrošku energije i emisijama gasova. Moguće je izbeći potpuno odustajanje od mesa, ali je u organizaciji poljoprivredne proizvodnje neophodno uzimati u obzir negativni uticaj na klimu i truditi se da se on maksimalno smanji.


Prema mogućnostima, neophodna su pošumljavanja i bolje korišćenje parcela. Prema negativnom uticaju na čovekovu sredinu, poljoprivreda zauzima tek treće mesto, posle energetike i transporta, zaključuju eksperti.



s8

twn Are you sure that you want to switch to desktop version?