Informativni internet portal Rume | www.grad-ruma.net

Saopštenje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

Prenosimo saopštenje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije koje je u našim pisanim medijima zapostavljeno, valjda zato što na jednostavan način objašnjava zašto nema novca u prosveti ili kako da ga bude dovoljno.

Saopštenje Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije

“Nema para za prosvetu”, reče specijalni savetnik ministra prosvete, koji se nije ni pojavljivao na pregovorima poslednje dve nedelje. Ipak nam je preko svog podređenog poručio da ćemo biti srećni ako dobijemo NULA dinara, pošto smo prekršili džentlmenski sporazum, objavivši da je pregovorima održanim 21. novembra 2014. prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić.

Ministar Verbić je zbog tog epohalnog dela izrazio svoje duboko razočaranje, što odmah nismo prekinuli štrajk, jer nam je on doveo na pregovore ministra finansija i premijera! Pa šta će (razmaženi) prosvetari više od toga?!

ZAŠTO NEMA PARA ZA PROSVETU?

1) Para za prosvetu nema, jer ministar Verbić nastavlja svoje iracionalno insistiranje na zapošljavanju novih, svršenih studenata sa visokim ocenama, i pored, po njegovim podacima, preko 20.000 nastavnika bez pune norme časova. Za njih se uredno plaćaju porezi i doprinosi koji su uglavnom veći od njihovih zarada, pa tako sistem gubi godišnje tri do četiri milijarde dinara. Ministar bi morao znati da ti nastavnici bez pune norme nisu loši nastavnici, već su loši zakoni i politika partijskog zapošljavanja, sve manje dece u školama, gašenje profila i patuljastih škola… Ministar bi takođe morao znati da postoje Zakon o radu, Poseban kolektivni ugovor, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i uredba Vlade o kontroli zapošljavanja u javnom sektoru, pa se nadamo da se ministar neće staviti iznad zakona. Konačno, zar ministar veruje da će najbolji studenti pohrliti da rade u prosveti za bednu platu od 39.000 dinara?!

2) Para za prosvetu nema, jer se za razne ugovore u budžetu za prosvetu troši blizu neverovatnih pet milijardi dinara, kojima se plaćaju razne komisije, burazerski namešteni seminari i besmisleni projekti od kojih koristi nema niko, osim nosilaca projekata i njihovih saradnika.

3) Para za prosvetu nema, jer se za specijalizovane usluge troši, neverovatnih, skoro 15 milijardi dinara, a spisak projekata najčešće nema nikakve veze sa prosvetom?!

4) Para za prosvetu nema, jer se na ime subvencija raznim neprofitnim preduzećima i nevladinim organizacijama izdvaja blizu 600 miliona dinara, što takođe nema nikakve veze sa prosvetom.

5) Para za prosvetu nema, jer se za kazne, penale i izgubljene sudske sporove baca blizu 200 miliona dinara. Tako, prosvetni radnici plaćaju greške i nepoštovanje zakona od strane lokalne samouprave i bahatih direktora škola, koji gube sporove sa svojim zaposlenima, a za to ne snose nikakve posledice.

6) Para za prosvetu nema, jer se za besplatne udžbenike izdvaja preko 830 miliona dinara, umesto da se besplatni udžbenici daju samo socijalnim kategorijama, a ne i onima koji imaju džeparce veće od plata svojih profesora. Time bi se budžet rasteretio za najmanje 500 miliona dinara.

7) Para za prosvetu nema, jer u sistemu ima više od 2.500 nestručnih nastavnika, čije časove bi trebalo odmah dati stručnim nastavnicima sa listi tehnoloških viškova, čime bi budžet uštedeo godišnje od 1 do 1,5 milijardu dinara;

8) Para za prosvetu nema, jer svake godine zbog sticanja uslova za penzije, sistem napušta od 2.500 do 3.000 zaposlenih, a slobodna mesta popunjavaju novi ljudi umesto da se i na njihova mesta dopunjava norma nastavnicima bez pune norme. Tako budžet gubi godišnje oko dve milijarde dinara.

9) Para za prosvetu nema, jer se na mesta novoizabranih direktora, (zbog lošeg zakona – čuva im se mesto u prvom mandatu) u sistem odmah uvode novi ljudi. To je oko 1.500 novih radnika, umesto da se i njihovi časovi daju nastavnicima sa listi tehnoloških viškova, čime bi se uštedelo između oko 1,5 milijardi dinara. Samo ovim merama, broj zaposlenih sa nepunom normom bi se za godinu dana smanjio od 8.000 do 10.000, a ukupan broj zaposlenih za blizu 5.000, čime bi se uštedelo znatno više sredstava nego što će se dobiti umanjenjem zarada najobrazovanijim radnicima u prosveti.

Ima još mnogo stavki u budžetu kroz koje nekontrolisano cure velika sredstva, zbog čega je Unija SPRS od ministra prosvete i od njegovog pomoćnika za finansijska pitanja zahtevala da nam se dostave podaci kojima raspolaže Uprava za trezor o zaposlenima u prosveti, a koje zaposleni dobijaju na svojim isplatnim listićima. Tako bismo dobili egzaktne podatke o:

- Tačnom broju zaposlenih po nivoima obrazovanja i stepenu stručnosti;

- Tačnom broju zaposlenih sa nepunom normom časova i procentom angažovanja;

- Tačnom broju obračunskih koeficijenata zaposlenih u prosveti na osnovu kojih primaju zarade;

- Tačnom broju zaposlenih kojima su umanjene zarade po meri Vlade o umanjenju zarada;

- Tačnom broju zaposlenih koji svake godine napuštaju obrazovni sistem zbog sticanja prava na penzije;

- Tačnom broju zaposlenih koji stiču pravo na jubilarne nagrade za 10, 20 i 30 godina rada;

- Tačnom broju zaposlenih na određeno vreme.

Podatke nismo dobili i sumnjamo da ćemo ih dobiti, jer kada smo poslednji put imali u njih uvid, 2008. godine, otkrili smo da se ogromna sredstva neracionalno koriste i da u raspoloživim budžetskim sredstvima ima mesta za znatno veće plate prosvetnih radnika.

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije



s8

twn Are you sure that you want to switch to desktop version?